ERP sistemi nisu propali zato što im je nedostajala funkcionalnost.
Propali su zato što im je nedostajao zakon.

Od samog početka ERP je projektovan kao skup funkcija,
a ne kao zakonom regulisan izvršni sistem.

I. Početna pretpostavka

ERP je pretpostavio da se poslovna stvarnost može podeliti na module.

Računovodstvo.
Nabavka.
Prodaja.
Magacin.
Ljudski resursi.

Svaki modul je implementirao sopstvena pravila, provere i izuzetke.

Nije postojala centralna vlast.
Postojala je samo koegzistencija.

II. Fragmentirani autoritet

U ERP sistemima autoritet je raspodeljen po modulima.

Svaki modul:

Kada moduli komuniciraju,
ne postoji viši zakon koji upravlja interakcijom.

Konflikti se rešavaju proceduralno, ne ustavno.

Kada se pojave nedoslednosti, ERP sistemi odgovaraju procedurama:

Ove procedure ne vraćaju istinu.
One prikrivaju razilaženje.

Sistem nastavlja da radi,
ali stvarnost više nije jedinstvena.

ERP sistemi ne mogu garantovati determinizam.

Ista poslovna radnja, izvršena:

može proizvesti različite ishode.

Ovo nije greška.
Ovo je strukturna osobina.

ERP tretira reviziju kao pitanje izveštavanja.

Dodaju se logovi.
Arhiviraju se tabele.
Prave se snapshot-ovi.

Ali samo izvršavanje nije predmet revizije.

Revizor može videti šta se desilo,
ali ne može dokazati zašto
niti da li bi se isto ponovilo.

ERP nema zakonsko jezgro.

Ne postoji:

Bez zakonitog jezgra,
svaki modul postaje suveren.

Suvereni dolaze u sukob.
Stvarnost se fragmentira.

ERP se nije razvijao.
On se nagomilavao.

Nagomilavanje bez zakona vodi u kolaps.

Nijedna ekstenzija, integracija ili refaktorisanje
ne može naknadno uvesti zakon.

Zakonsko jezgro mora postojati od početka,
ili nikada neće postojati.