Stanje je nuspojava

Stanje nije istina. Stanje je ostatak.

Istina je niz odluka. Stanje je ono što ostane posle.

I. Mešanje stanja i stvarnosti

Većina sistema tretira stanje kao realnost:

trenutne redove

poslednje vrednosti

snapshot-e

To je greška kategorije.

Stanje je posledica izvršavanja, ne njegovo opravdanje.

II. Stanje nema autoritet

Iz stanja se ne može zaključiti:

koji zakon je važio

koji ulazi su bili bitni

koje alternative su odbijene

Stanje kaže šta jeste. Nikada zašto.

III. Menjanje stanja briše prošlost

Kada se stanje menja:

uzročnost nestaje

namera se gubi

odgovornost se briše

UPDATE briše istinu. DELETE uklanja dokaz.

Prošlost je nepovratna.

IV. Odluke stvaraju stanje

Ispravan tok je:

Namera → Odluka → Događaj → Projekcija → Stanje

Sve drugo je konstrukcija.

V. Snapshot nije istina

Snapshot ubrzava. Ne dokazuje.

Bez izvora, nema istine.

VI. Revizija stanja je besmislena

Revizija zahteva ponovno izvršavanje. Stanje se ne može ponoviti.

VII. Konačni zaključak

Stanje je nuspojava.

Sistem koji ga tretira kao autoritet zamenjuje ostatak za istinu.